Циљ и задаци:Циљ наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима српског књижевног језика на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати, да упознају, доживе и оспособе се да тумаче одабрана књижевна дела, позоришна, филмска и друга уметничка остварења из српске и светске баштине.

Задаци наставе српског језика:

– развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује;

– основно описмењавање најмлађих ученика на темељима ортоепских и ортографских стандарда српског књижевног језика;

– поступно и систематично упознавање граматике и правописа српског језика;

– упознавање језичких појава и појмова, овладавање нормативном граматиком и стилским могућностима српског језика;

– оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим видовима његове усмене и писмене употребе и у различитим комуникационим ситуацијама (улога говорника, слушаоца, саговорника и читаоца);

– развијање осећања за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности;

– развијање смисла и способности за правилно, течно, економично и уверљиво усмено и писмено изражавање, богаћење речника, језичког и стилског израза;

– увежбавање и усавршавање гласног читања (правилног, логичког и изражајног) и читања у себи (доживљајног, усмереног, истраживачког);

– оспособљавање за самостално читање, доживљавање, разумевање, свестрано тумачење и вредновање књижевноуметничких дела разних жанрова;

– упознавање, читање и тумачење популарних и информативних текстова из илустрованих енциклопедија и часописа за децу;

– поступно, систематично и доследно оспособљавање ученика за логичко схватање и критичко процењивање прочитаног текста;

– развијање потребе за књигом, способности да се њоме самостално служе као извором сазнања; навикавање на самостално коришћење библиотеке (одељењске, школске, месне); поступно овладавање начином вођења дневника о прочитаним књигама;

– поступно и систематично оспособљавање ученика за доживљавање и вредновање сценских остварења (позориште, филм);

– усвајање основних теоријских и функционалних појмова из позоришне и филмске уметности;

– упознавање, развијање, чување и поштовање властитог националног и културног идентитета на делима српске књижевности, позоришне и филмске уметности, као и других уметничких остварења;

– развијање поштовања према културној баштини и потребе да се она негује и унапређује;

– навикавање на редовно праћење и критичко процењивање емисија за децу на радију и телевизији;

– подстицање ученика на самостално језичко, литерарно и сценско стваралаштво;

– подстицање, неговање и вредновање ученичких ваннаставних активности (литерарна, језичка, рецитаторска, драмска, новинарска секција и др.);

– васпитавање ученика за живот и рад у духу хуманизма, истинољубивости, солидарности и других моралних вредности;

– развијање патриотизма и васпитавање у духу мира, културних односа и сарадње међу људима.

Оперативни задаци:

– овладавање техником читања и писања на оба писма;

– савладавање просте реченице (појам, главни делови);

– стицање основних појмова о именицама, придевима и глаголима;

– постепено увођење у тумачење основне предметности књижевног дела (осећања, догађаји, радње, ликови, поруке, језичко-стилске карактеристике);

– овладавање усменим и писменим изражавањем према захтевима програма (препричавање, причање, описивање, извештавање);

– постепено упознавање методологије израде писменог састава.

ЈЕЗИК

Граматика

Именице: заједничке и властите; род и број именица.

Глаголи: радња, стање, збивање; разликовање облика којима се означава садашњост, прошлост и будућност.

Разликовање лица и броја глагола. Потврдни и одрични облик глагола.

Придеви: род и број придева; описни и присвојни придеви.

Реченица: појам реченице; врсте реченица по значењу: обавештајне, упитне, узвичне и заповедне; главни делови реченице – предикат и субјекат; речи које означавају место, време и начин вршења радње; потврдни и одрични облик реченице.

Уочавање управног говора у тексту.

Речи које значе нешто умањено и увећано.

Речи истог облика, а различитог значења.

Речи различитог облика, а истог или сличног значења.

Правопис

Обнављање и вежбе у примени правописних правила.

Употреба великог слова у писању имена народа, вишечланих географских имена, празника, наслова књига, часописа и новина.

Писање датума.

Писање назива улица.

Писање бројева словима.

Писање речце НЕ уз глаголе, придеве и именице.

Писање речце ЛИ.

Азбука и абецеда – изговор напамет и уочавање примене у списковима ученика и сл. Интерпункцијски знак на крају обавештајних, упитних, узвичних и заповедних реченица.

Писање сугласника ј у речима (отклањање грешака ако их ученици чине) – између самогласника и – о / о – и;

Писање скраћеница типа: бр., уч., стр., год. и скраћенице за мере.

Ортоепија

Правилно изговарање гласова Ч, Ћ, Џ, Ђ и Х.

Интонација реченице: тон и јачина гласа у изговарању реченице; истицање речи у реченици (реченични акценат); интонационо подешавање гласа у изговарању обавештајне, упитне, узвичне и заповедне реченице; изговарање потврдног и одричног облика реченице; значај брзине и паузе у говору.

КЊИЖЕВНОСТ

Лектира

Лирика

Народна песма: Женидба врапца Подунавца

Народна песма: Двије сеје брата не имале

Бранко Радичевић: Циц

Јован Јовановић Змај: Пролећница

Војислав Илић: Први снег

Григор Витез: Какве је боје поток

Десанка Максимовић: Вожња

Драган Лукић: Шта је отац

Душан Васиљев: Зима

Душан Радовић: Замислите

Душан Костић: Септембар

Бранислав Црнчевић: Љутито мече

Љубивоје Ршумовић: Домовина се брани лепотом

Добрица Ерић: Славуј и сунце

Милован Данојлић: Љубавна песма

Бранко Миљковић: Песма о цвету

Мирослав Антић: Шта је највеће

Обичајне народне лирске песме (избор)

Избор из поезије Душана Радовића

Епика Народна песма: Марко Краљевић и бег Костадин

Народна басна: Вук и јагње

Езоп: Корњача и зец

Народна приповетка: Свети Сава и сељак без среће

Народне приповетке: Ветар и сунце; Свијету се не може угодити

Народна бајка: Чардак ни на небу ни на земљи

Десанка Максимовић: Прича о раку кројачу

Бранко Ћопић: Мачак отишао у хајдуке

Стеван Раичковић: Бајка о белом коњу

Бранко В. Радичевић: Самоћа

Гроздана Олујић: Стакларева љубав

Стојанка Грозданов – Давидовић: Прича о доброј роди

Арапска народна приповетка: Лав и човек

Браћа Грим: Бајке (избор)

Максим Горки: Врапчић

Оскар Вајлд: Себични џин

Сун Ју Ђин: Свитац тражи пријатеља

Пјер Грипари: Заљубљене ципеле

Драма Душан Радовић: А зашто он вежба

Александар Поповић: Лед се топи

Јованка Јоргачевић: Никад два добра

Допунски избор Поред наведених дела, наставник и ученици слободно бирају најмање два, а највише још четири дела за обраду. Научно – популарни и информативни текстови

Избор из књига, енциклопедија и часописа за децу

Читање текста

Поступно и систематично навикавање ученика на доживљајно читање текста као значајног предуслова за његово ваљано тумачење на часу (са одговарајућим и примереним подстицањем).

Усмерено/истраживачко читање у функцији продубљивања доживљаја текста и непосредне припреме за његово тумачење. Читање одломака из текста ради доказивања/образлагања сопствених ставова.

Систематске вежбе у изражајном читању и казивању различитих врста текста (постепено и функционално овладавање основним елементима/чиниоцима добре дикције). Читање драмског и драматизованог текста по улогама ради учења напамет и сценског импровизовања.

Подстицање и охрабривање ученика да записује своје утиске о прочитаним текстовима. Повремено читање и коментарисање таквих записа.

Тумачење текста

Слободно и спонтано саопштавање личног доживљаја и првих утисака о прочитаном тексту.

Запажање и образлагање основне предметности прочитаног текста (осећања, песничке слике, фабула, радња, информација). Тумачење књижевних ликова. Откривање и слободно образлагање порука књижевноуметничког текста.

Уочавање и доказивање повезаности/међузависности композицијских делова текста. Постепено увођење у разумевање стилогене функције језика као средства изражавања у књижевноуметничком тексту (нарочито у лирској песми).

Симултано усвајање и употреба књижевних и функционалних појмова. Даље неговање ученичких навика да своје ставове доказују појединостима из текста.

Књижевни појмови

Лирика

Ритам; наглашени и ненаглашени слогови; рима.

Песничка слика као саставни чинилац композиције лирске песме.

Поређење – препознавање стилског средства.

Породичне народне лирске песме, шаљива песма, родољубива песма – основна обележја.

Епика

Фабула: повезаност догађаја с местом, временом и ликовима.

Књижевни лик: изглед; говорна карактеризација књижевног лика; односи међу ликовима.

Пишчев говор и говор ликова.

Разговор, опис – на нивоу препознавања и именовања.

Народна и ауторска бајка – препознавање.

Драма

Радња у драми.

Развој драмског сукоба.

Драмски лик и глумац.

Сценски простор – на нивоу препознавања и спонтаног увођења у свет драмске/сценске уметности.

Функционални појмови

Подстицање ученика да схватају и усвајају следеће појмове: слично, различито, супротно, изражајно; запажање, понашање, поступак, убедљиво, неочекивано; сналажљивост, радозналост.

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

Основни облици усменог и писменог изражавања

Препричавање садржине текстова, играних и анимираних филмова, позоришних представа, радијских и телевизијских емисија за децу – детаљно (опширно), по заједничком и индивидуалном плану; сажето препричавање по заједничком и самостално сачињеном плану за препричавање.

Причање о доживљајима и догађајима, стварним и измишљеним (нарочито у функцији стварања погодне атмосфере за читање и тумачење текста). Причање према слици са целовитим догађајем по заједничком и самостално сачињеном плану. Причање по задатим речима. Настављање приче подстакнуто датим почетком.

Описивање људи и природе: спољашња обележја особе која се описује (физички портрет), њене основне карактерне црте (духовни профил) и понашање у конкретним животним околностима (поступци, реакције, говор). Колективна и самостална посматрања природе (шетња, излети, посете, документарни филмови) на основу којих се увежбава описивање уочљивих и занимљивих појединости које су међусобно повезане. Самостално бирање мотива и издвајање детаља који ученика посебно заокупљају и подстичу на описивање – најчешће у писменом облику. Увежбавање планског приступа у описивању (заједнички и индивидуални планови/подсетници за описивање).

Извештавање – сажето информисање о себи (кратка аутобиографија).

Усмена и писмена вежбања

Ортоепске вежбе: увежбавање правилног изговора речи, исказа, реченица, пословица, краћих текстова; слушање звучних записа, снимање читања, анализа снимка и одговарајуће вредновање.

Ортографске вежбе: преписивање текста са ћирилице на латиницу. Увежбавање читког и уредног рукописа, уз примену правописних правила. Преписивање текста са датим задатком.

Диктати: са допуњавањем, аутодиктат, изборни диктат, контролни диктат.

Лексичке и семантичке вежбе: основно и пренесено/фигуративно значење речи, грађење речи – формирање породица речи; изналажење синонима и антонима, уочавање семантичке функције акцента; некњижевне речи и њихова замена језичким стандардом.

Синтаксичке и стилске вежбе: допуњавање исказа различитим могућностима у складу са понуђеном говорном ситуацијом, проширивање реченице уношењем личног тона, сажимање реченице ради појачања њене информативне моћи и др.

Интонационо подешавање гласа у изговору појединих реченица (обавештајне, упитне, узвичне и заповедне) или неких њихових делова (реченични акценат). Увежбавање подешавања реда речи према комуникативним потребама у контексту.

Казивање напамет научених текстова (лирских, епских и драмских).

Сценско приказивање драмског и драматизованог текста.

Загонетање и одгонетање, састављање и решавање ребуса и укрштених речи.

Служење речником и енциклопедијом за децу и писање сопственог речника.

Неговање културе слушања саговорника; писање писма, честитке и разгледнице.

Слушање и вредновање говора и разговора у емисијама за децу на радију и телевизији.

Систематско увођење у начин планирања (израда подсетника) и писања тзв. слободних писмених састава.

Два писмена задатка – један у првом и један у другом полугодишту.

 

Извор: НАСТАВНИ ПРОГРАМ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗОУВа

Да би се упознали са образовним стандардима из српског језика у другом разреду основне школе преузмите вордов документ испод

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА за 3. разред

Образовни стандарди дати су у формулацији Правилника о образовним стандардима за крај првог циклуса обавезног образовања за предмете српски језик, математика и природа и друштво (Сл. гласник РС – Просветни гласник“, бр.5/2011.) али са прилагођавањем нивоа узрасту. Стандарди се усвајају у складу са Наставним планом и програмом за овај разред

 

 

Advertisements