Циљ и задаци:

Циљ наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима српског књижевног језика на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати, да упознају, доживе и оспособе се да тумаче одабрана књижевна дела, позоришна, филмска и друга уметничка остварења из српске и светске баштине.

Задаци наставе српског језика:

– развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује;

– основно описмењавање најмлађих ученика на темељима ортоепских и ортографских стандарда српског књижевног језика;

– поступно и систематично упознавање граматике и правописа српског језика;

– упознавање језичких појава и појмова, овладавање нормативном граматиком и стилским могућностима српског језика;

– оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим видовима његове усмене и писмене употребе и у различитим комуникационим ситуацијама (улога говорника, слушаоца, саговорника и читаоца);

– развијање осећања за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности;

– развијање смисла и способности за правилно, течно, економично и уверљиво усмено и писмено изражавање, богаћење речника, језичког и стилског израза;

– увежбавање и усавршавање гласног читања (правилног, логичког и изражајног) и читања у себи (доживљајног, усмереног, истраживачког);

– оспособљавање за самостално читање, доживљавање, разумевање, свестрано тумачење и вредновање књижевноуметничких дела разних жанрова;

– упознавање, читање и тумачење популарних и информативних текстова из илустрованих енциклопедија и часописа за децу;

– поступно, систематично и доследно оспособљавање ученика за логичко схватање и критичко процењивање прочитаног текста;

– развијање потребе за књигом, способности да се њоме самостално служе као извором сазнања; навикавање на самостално коришћење библиотеке (одељењске, школске, месне); поступно овладавање начином вођења дневника о прочитаним књигама;

– поступно и систематично оспособљавање ученика за доживљавање и вредновање сценских остварења (позориште, филм);

– усвајање основних теоријских и функционалних појмова из позоришне и филмске уметности; – упознавање, развијање, чување и поштовање властитог националног и културног идентитета на делима српске књижевности, позоришне и филмске уметности, као и других уметничких остварења;

– развијање поштовања према културној баштини и потребе да се она негује и унапређује;

– навикавање на редовно праћење и критичко процењивање емисија за децу на радију и телевизији;

– подстицање ученика на самостално језичко, литерарно и сценско стваралаштво;

– подстицање, неговање и вредновање ученичких ваннаставних активности (литерарна, језичка, рецитаторска, драмска, новинарска секција и др.);

– васпитавање ученика за живот и рад у духу хуманизма, истинољубивости, солидарности и других моралних вредности;

– развијање патриотизма и васпитавање у духу мира, културних односа и сарадње међу људима.

ДРУГИ РАЗРЕД

Оперативни задаци:

– уочавање и схватање реченице као основне језичке категорије; препознавање и разумевање главних реченичних делова;

– упознавање са фонетским и морфолошким појмовима према захтевима програма;

– савладавање нових програмских захтева из правописа;

– овладавање техником читања и писања латиницом;

– мотивисање, подстицање и усмерење на читање лектире;

– увежбавање читања наглас; усавршавање читања у себи у функцији тумачења текста;

– уочавање и тумачење битних чинилаца текста према захтевима програма;

– симултано усвајање књижевних и функционалних појмова;

– овладавање основним облицима језичког изражавања и даља усавршавања и неговање језичке културе;

– систематско и доследно реализовање програмираних и њима сличних вежбања у говору и писању.

ЈЕЗИК

Граматика

Реченица – обавештење, питање и заповест. Уочавање потврдних и одричних реченица. Обележја реченице у говору (интонација и пауза) и у тексту (велико почетно слово и знаци интерпункције: тачка, упитник, узвичник).

Препознавање главних делова реченице (предикат, субјекат).

Именице и глаголи (уочавање и препознавање). Разликовање основних глаголских облика за исказивање садашњег, прошлог и будућег времена; разликовање потврдних и одричних глаголских облика. Разликовање рода и броја именица.

Глас и слог, самогласници и сугласници; слоготворно р. Подела речи на слогове у изговору (једноставнији случајеви).

Правопис:

Употреба великог слова у писању личних имена и презимена, надимака уз лично име, имена животиња, вишечланих географских имена и улица (једноставнија решења).

Писање адресе.

Растављање речи на крају реда (основна правила).

Писање речце ли у упитним реченицама и речце не уз глаголе у одричним реченицама.

Скраћенице за мере (корелација са наставом математике).

Тачка. Упитник. Узвичник. Две тачке и запета у набрајању.

Усвајање латинице – читање и писање у другом полугодишту.

КЊИЖЕВНОСТ

Лектира

Лирика

Народна песма: Мајка Јова у ружи родила

Народна песма: Смешно чудо

Породичне и шаљиве народне лирске песме – избор

Јован Јовановић Змај: Патак и жабе

Момчило Тешић: Пролећно јутро у шуми

Мира Алечковић: Песма за мамине очи

Бранко Ћопић: Болесник на три спрата

Душан Радовић: Лепо је све што је мало

Стеван Раичковић: Кад почне киша да пада

Драган Лукић: Школа

Мирослав Антић: Тајна

Љубивоје Ршумовић: Једнога дана

Владимир Андрић: Дај ми крила један круг

Добрица Ерић: Чуо сам

Избор из поезије Љубивоја Ршумовића и Добрице Ерића

Избор из Антологије српске поезије за децу (приредио Душан Радовић)

Епика

Народна песма: Марко Краљевић и орао

Народне приповетке: Старо лијино лукавство; Седам прутова

Народна прича: Свети Сава, отац и син

Српске народне бајке – избор

Народне басне: Коњ и магарац; Лисица и гавран Доситеј Обрадовић: Пас и његова сенка

Десанка Максимовић: Сликарка зима

Гроздана Олујић: Шаренорепа

Бранко Ћопић: Доживљаји мачка Тоше (одломци)

Ханс Кристијан Андерсен: Бајке (избор)

Јакоб и Вилхелм Грим: Три брата

Александар Сергејевич Пушкин: Бајка о рибару и рибици

Лав Н. Толстој: Врабац и ласте

Феликс Салтен: Бамби (одломак)

Избор из народног усменог стваралаштва (шаљиве приче, пословице)

Драма

Гвидо Тартаља: Зна он унапред

Драган Лукић: Стара слика на зиду

Александар Поповић: Два писма

Популарни и информативни текстови

Избор из енциклопедија и часописа за децу

Читање текста :

Увежбавање и усавршавање технике читања наглас и у себи с разумевањем прочитаног. Усклађивање интонације и темпа читања са природом текста (приповедање, опис, дијалог). Поступно и доследно увођење ученика у начин вођења дневника о прочитаним књигама; повремено читање и коментарисање записа на посебним часовима. Читање дијалошког текста по улогама.

Читање наглас и у себи са ограниченим временом и унапред постављеним захтевима (усмерено читање). Читање у себи као припрема за самостално читање и учење.

Тумачење текста

Слободно (самостално) саопштавање утисака о прочитаном тексту.

Разумевање прочитаног текста. Уочавање хронологије и повезаности догађаја у приповедању. Запажање карактеристичних детаља у описивању лика и амбијента. Разумевање намера и осећања садржаних у тексту. Заузимање властитих ставова према поступцима ликова. Откривање и тумачење порука у тексту.

Схватање важнијих целина у тексту (одељак) и одређивање поднаслова. Схватање одељка у целини и у његовим битним појединостима.

Уочавање различитих значења речи у тексту и тумачење њихове изражајне функције.

Систематично усвајање књижевних и функционалних појмова.

Књижевни појмови

Лирика

Песма, осећања; стих, строфа – на нивоу препознавања и именовања.

Епика

Фабула – редослед догађаја (препознавање).

Главни и споредни ликови, њихове особине и поступци.

Поруке.

Епска песма, бајка, басна – препознавање.

Драма

Драмски јунак, драмска радња, драмски сукоб, дијалог; позорница, глумац – на нивоу препознавања.

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

Основни облици усменог и писменог изражавања

Препричавање садржине краћих текстова, филмова, позоришних представа, радијских и телевизијских емисија за децу – слободно детаљно препричавање; детаљно препричавање по заједничком плану; препричавање садржаја у целини и по деловима (слободно и по заједничком плану).

Причање о догађајима и доживљајима – индивидуално и по заједничком плану; предметност причања: ближе и даље окружење, стварност и машта, непосредно доживљавање и сећање/раније стечено искуство; причање према низу слика изложених у целини, које представљају целовит, занимљив и динамичан догађај.

Описивање предмета са којим се ученик први пут среће; властити избор предмета за описивање – слободно или по раније утврђеном плану. Описивање биљака и животиња на основу непосредног посматрања – особине које се најуочљивије намећу у тренутку посматрања. Усвајање основних елемената приступа описивању – стварање заједничког и индивидуалног плана описа.

Усмена и писмена вежбања

Ортоепске вежбе: правилан изговор речи, исказа, краћих реченица и пословица.

Ортографске вежбе: преписивање реченица и краћих одломака текстова ради усавршавања технике и брзине писања; увежбавање читког и уредног рукописа. Аутодиктат и контролни диктат: провера тачности запамћивања и усвојености правописних правила.

Лексичке и семантичке вежбе: основно и пренесено/фигуративно значење речи; грађење речи – формирање породица речи; синоними и хомоними; некњижевне речи и њихова замена језичким стандардом и др.

Синтаксичке вежбе: самостално и подстицајно састављање реченица, проширивање задатих реченица, прилагођавање реда речи комуникативним потребама у контексту.

Загонетање и одгонетање, решавање и састављање ребуса и укрштених речи.

Казивање напамет научених текстова (лирских, епских и драмских).

Сценско приказивање драмског/драматизованог текста.

Служење речником и енциклопедијом за децу и писање сопственог речника.

Слушање и вредновање/критичко процењивање говора/разговора у емисијама за децу на радију и телевизији.

Неговање културе слушања саговорника; писање разгледнице и краћег писма.

Израда домаћих писмених задатака (до осам) и њихова анализа на часу.

Извор: НАСТАВНИ ПРОГРАМ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗА ПРВИ И ДРУГИ РАЗРЕД ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА  Завод за унапређивање образовања и васпитања

Advertisements