У благо предвечерје уморни сељак сео је на свој кућни праг и уживао у свежем поветарцу. Поред
куће је пролазио вијугави друм. Неки пролазник је, видевши сељака, помислио: „Ово је неки лењивац. Цео дан ништане ради, само седи на прагу и гледа ко пролази друмом, а кука како је на пијаци све јефтино!”
Мало касније наишао је други човек. Видео је сељака на прагу и промрсио себи у браду:
„Види само ти њега. По цео дан седи на прагу, гледа и задиркује младе девојке и снаше које овуда пролазе на чесму и у њиву. Срам га било!”
Потом је друмом наишао дрвосеча и помислио:
„Ево вредног сељака. Радио је и трудио се цео дан у њиви, па се сада на свом прагу одмара, чекајући вечеру.”
О сељаку који је седео на прагу ништа не знамо. Али можемо много да сазнамо о тројици пролазника.
Први је био ленштина и дангуба.
О другом никако не бисмо могли рећи да је добар човек.
Трећи човек је вредни радник, који часним трудом зарађује свој хлеб.
Све што говориш сведочи о теби самом, а нарочито када говориш о другима. Нису добри људи они који, не само да другима приписују своје особине, него их још за то, ни криве ни дужне, осуђују.rsum na kucnom pragu 2012 06 20 02 copy
Љубивоје Ршумовић на кућном прагу ( Слика преузета са сајта Националне ревије).
Текст објављен у Светосавском звонцету Број : 05-2011

Advertisements

One response »

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s